Udruženje Mladi Muslimani

Hadži  Mehmed-efendija  Potogija  rođen  je  u  Sarajevu  za  turskog  vakta  (kako  on  kaže:  Bio sam  momčujak  kad  je   došla  Austrija).  Školovao  se  u  Stambolu  i  Kairu,  poznavao  orijentalne  jezike,  arapski  turski,  perzijski.  Fejzullah  ef.  Hadžibajrić  (preselio na ahiret  1985.g.)  naš  istaknuti  alim  pisao  je  o  životu  i  radu  hadži  Mehmed-efendije  u  Glasniku  IZ  1953.  god.  povodom  hadži-Mehmed  efendijinog  preseljenja na bolji svijet.

 

U  ono  vrijeme  od  1942.  do  1947.  kada  sam  slušao  tog  velikog  alima  i  vaiza  upijao  sam  svaku  njegovu  riječ  i  poruku.  Prije  50-60  godina  literature  nije  bilo  kao  danas  nego  se  pratilo  šta  veliki  alimi  kazuju  i  poručuju.  Vazove  hadži  Mehmed-efendije  (u  ono  vrijeme  svijet  ga  je  zvao  samo  kao  Hadži-efendiju)  sam  rado  slušao  jer  je  na  jedan  pristupačan  način  znao  da  kaže  ono  što  je  pripremio.  Slušaoci  su  upijali  svaku  njegovu  riječ.  Bio  je  dostojanstven,  odgojen,  učen  ono  što  naš  svijet  da  kaže  ahlakli  i  umli,  kao  što  je  uostalom  bila  i  sva  naša  ulema  koja  je  sticala  obrazovanje  u  Stambolu.  Obrazovanje  i  odgoj  išli  su  zajedno jedno  sa drugim  pod  ruku.  U  njegovom  govoru  bilo  je  izmješano  mnogo  turcizama  koje  je sam  narod  iznjedrio  i  usvojio kao svoje.

 

Neziraga hizmećar Gazi Husrev-begovedžamije je pripremio šilte i klupu na koji će hadži Mehmed-efendija staviti svoj kitab. Počinje bismilom, otkopčava svoju anteriju premitaču i iz nje vadi pogolem kitab i nastavlja.

 

Kada je Allah dž.š. jaratiso na ovaj dunjaluk Adema a.s. oma mu je davo meleka Džebraila a.s. koji ga je ućio kako će vjerovati i ušta će vjerovati. Nije ga ućio nikakvijem bresposlicama nego kako će živjeti, kako bi Allah dž. š. bijo razi ono što radi. U ovome ćitabu govori ovaj veliki alim, da je Allah dž.š. iznad svega: da sve znade, da sve vidi i da svećuje, što Negovi robovi radu i u ime koga radu.

Hamdo Bekro, hizmećar harema Gazi Husrev-begove džamije donosi šilte i klupu pred Hadži ef., koji vaz počinje bismilom, otkopčava svoju anteriju premitaču i vadi kitab.

 

Pored njega iz poštovanja sjedi dr Šakir ef. Sikirić. Prošli puta sam govorijo kako treba vjerovati Allaha, a sada ću nešto govoriti o Allahovim poslanicima, melekima i o namazu pa koliko stignem da i vama ne bune dosadno, jer ne treba niučem prigoniti jer, efendum, sve ima svoje granice pa i u kazivanu.Da bi se insan ujudio, da ne bi bio ahmašćar i ugursuz, Allah je iz svoje milosti slao judima pejgambere da bi hina okretali pravijem putem. Meleki su učili pejgambere, a oni su judima govorili i davali nasihate. Prošli put sam kazo da je prvi ćojik i pejgamber bijo Adem a.s. Allah je stvorio nega i negovu ženu hazreti Havu i otale je postao cijeli judski rod. Hazreti Adem a.s. je prvi kjanao sabah namaz. Pone namaz kjanao je Ibrahim a.s., ićindiju Musa a.s., akšam Jusuf a.s., a jaciju Junuz a.s. kada je izišo iz ribe. Kazivati i pobrojavati sve pejgambere dugo bi odvelo a ja ću govoriti o namazu.